Šabac predstavlja saobraćajni čvor regionalnog značaja koji ima preduslov da preraste u centar integralnog transporta. Potencijale u oblasti saobraćaja predstavljaju povoljni prirodni uslovi za izgradnju saobraćajne infrastrukture, jer 98 % Opštine čine ravničarski i brežuljkasti tereni ispod 300 m.n.v. sa malim ograničenjima za izgradnju saobraćajnica. Posebne povoljnosti leže u blizini autoputa Beograd-Zagreb, blizini graničnih prelaza prema BiH, kao i blizini terminala vazdušnog saobraćaja u Surčinu. Magistralni putni pravci koji se ukrštaju na području Opštine su M19 (Beograd-Obrenovac-Šabac-Loznica-M. Zvornik) i M21(Novi Sad-Ruma-autoput-Šabac-Valjevo-Užice). Postoji razvijena mreža regionalnih i lokalnih puteva. Aktivna je i železnička pruga Ruma-Šabac-Loznica-M. Zvornik-BiH sa stanicom za putnički i teretni saobraćaj u Šapcu. Opština je na plovnom delu reke Save i ima mogućnost povezivanja na rečni saobraćajni sistem Srbije i Evrope

Kroz Šabac prolazi železnička pruga koja spaja Rumu (koja se nalazi na koridoru X) i preko Šapca, Loznice i Zvornika prelazi reku Drinu i povezuje Srbiju sa BiH. Krak koji je povezivao ovu prugu sa Bogatićem (Petlovača - Bogatić) je ugašen. Pruga se u poslednje vreme koristi skoro isključivo za transport robe i sirovina (za potrebe fabrike Zorka Šabac) a transport putnika je skoro zanemarljiv. Šabac ima problem nepovoljne lokacije železničke stanice i nepovoljno (za grad i železnicu) priključenje istočne radne zone na železničku prugu. Severna radna zona nije priključena na železnicu.
Najvažniji tekući problemi oporavka i razvoja ovog sektora su: dotrajalost infrastrukture, nedostatak vučnih i voznih sredstava, nedostatak savremenih informacionih sredstava, nedostatak i neusaglašenost propisa koji bi ubrzali proces rada na svim nivoima, neadekvatna organizacija samog sistema železnice, a nema dovoljne primene savremenih tehnika u građenju i održavanju pruga. Raspoloživi tehnički kapacitet se koristi  50-60 % a radno vreme uposlenih 50 %.
Potencijali leže u saobraćajno geografski položaju regiona, postojećoj infrastruktura i mogućnosti relativno brze revitalizacije infrastrukture, vozila i drugih postrojenja.

Pored Dunava, reka Sava je naša najznačajnija vodna saobraćajnica. Kroz Šabac protiče reka Sava koja je plovna na ovom delu i koja čini da je Šabac preko Dunava povezan sa većinom rečnih plovnih pravaca u Evropi i dalje sa Crnim morem.
Potencijali su u saobraćajno geografskom položaju regiona, kao i činjenica da ne postoje otvorene luke i pristaništa za međunarodni saobraćaj na reci Savi u SCG. 
Održavanje i obeležavanje reke Save je veoma slabo, te je stanje plovnog puta veoma loše, uslovi plovidbe teški, a bezbednost plovidbe svedena na veoma nizak nivo. Šabac nema luku, ali ima pristanište koje organizaciono pripada HK ; vodni saobraćaj RPK Valjevo se odvija preko ovog pristaništa ( u prethodnim godinama se preko ovog pristaništa vršio pretovar koncentrata cinka, cinka u bloku, sirovog sulfata i kaljeve soli)
Gravitaciono područje pristaništa <Šabac> pokriva Mačvanski okrug, deo Srema i istočni deo Republike Srpske; osposobljeno je za pretovar tokom cele godine i raspolaže sa dve dizalice nosivosti  5 odnosno 6  tona. Pristanište ima železničku infrastrukturu i sopstvene lokomotive